Врњачка Бања је привредни, политички и културни центар општине, у Рашком округу, са укупно 14 насеља на простору од око 240 км2. На подручју општине живи око 30.000 становника, а сама Бања има око 16.000 становника.

Геолокација: Врњачка Бања се налази у централном делу Републике Србије, на 43° 37' северне географске ширине и 20° 54' источне географске дужине, око 200 км јужно од Београда. 25 км од Краљева и 7 км од Трстеника.
Бањско насеље је делом на благим обронцима планине Гоч према Западној Морави и делом у питомим долинама Врњачке и Липовачке реке. Зависно од положаја појединих делова насеља надморска висина се креће од 220 до преко 300 метара.
На северу је питома плодна ораница западног Поморавља и венац Гледичких планина, а на југу, преко 100 км дуга клисура Ибра који се пробија планинским кланцима прастаре Дарданије, данашње Рашке, где је настала српска држава. Са осталих страна, уже планинско подруције Врњачке Бање, са планином Гоч, део је огромног шумско - планинског комплекса Копаоника, које представља заледе Врњачке Бање и простире се према југу. Поред Гоча (1.147м) и Копаоника (2.017м), ту су још и Жељин (1.785м), Јастребац (1.492м) и Столови (1.375м). Цитаво шире планинско туристичко подручје Бање избраздано је зеленим котлинама кроз које протиче низ брзих планинских потока и речица на свом путу према Западној Морави.

Клима је умерено континентална са утицајем планинске климе. Утицај оближњих планина даје микро клими Врњачке Бање посебан карактер и чини је веома пријатном. Лета су умерено топла са свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Гоча према Западној Морави, а зиме су са снегом и без оштрих мразева. Средња годишња температура је 10,5°Ц, а средња летња 20°Ц.

Историја и традиција бањског лечења: На ушћу Врњачице у Дубочицу, на њеној десној обали, постојало је веће насеље из времена баденске културе (2200-1800. године пре нове ере). У периоду старијег гвозденог доба (1000 - 300. године пре нове ере) подручје Врњачке Бање било је настањено келтским становништвом и то припадницима племена Трикорнинци, а коришћење врњачких минералних вода сеже у време келтских Скордиска. На Врњачком топлом минералном извору, у времену од ИИ до ИВ века. Римљани су изградили своје лечилиште и опоравилиште AQUAE ORCINAE за легионаре V легије Флавиана и VII легије Клаудиана, као и романизовану племенску аристократију староседелаца. За лековитост врњачких вода знали и Словени. После турског освајања Балкана готово да нема података да су врњачке минералне воде биле у употреби. По ослобађању од Турака почетком 19. века књаз Милош је најмио саксонског геолога барона Хердера да испита минералне изворе у Србији па је тако испитана и врњачка топла минерална вода. Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану. Данас је Врњачка Бања највеће бањско лечилиште у Србији и цењени туристички центар.
Šira oblast Vrnjačke Banje pretstavlja najbogatije i najzanimljivije turističko područje Srbije. To je područje gde se na svakom koraku srednji vek susreće sa modernim tokovima. Ovo je regija sa najznacajnijim spomenicima srpske srednjevekovne kulture, posebno manastirima sa monumentalnim fresko slikarstvom od kojih je neke, kao svetsku kulturnu baštinu, zaštitio UNESKO.

Минералне воде: У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина ) док се две флаширају као стона минерална вода (Вода Врњци са извора Топла вода и Врњачко врело).
Врњачке минералне воде се примењују код лечења:

• шећерних болести;
• стање после прележене заразне жутице;
• хроничног запаљења црева и желуца;
• болест жучне кесе и жучних путева;
• чира у желуцу и дванаестопалачном цреву;
• болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокрачних путева и других болести.

Како доћи: Друмском и железницком саобраћајницом која долином Западне Мораве спаја магистралне путеве Балкана, Београд - Софија и Београд - Атина, Врњачка Бања је веома добро повезана са свим крајевима Србије, а добрим локалним путевима са својим шумско – планинским залеђем које чини широко подручје очуване природне средине.